Premošćavanje digitalnog jaza: Otkrivanje stvarnosti i prilika za pristup internetu u Centralnoafričkoj Republici

• Trenutno stanje pristupa internetu i tržišne dinamike
• Nove tehnologije koje oblikuju povezanost
• Ključni akteri i struktura tržišta
• Projekcije širenja i stope usvajanja
• Razlike u povezanosti između regiona
• Perspektive za digitalnu inkluziju i infrastrukturu
• Prepreke pristupu i putevi za rast
• Izvori i reference

“Centralnoafrička Republika (CAR) ostaje jedna od najmanje povezanih nacija na svetu.” (izvor)

Trenutno stanje pristupa internetu i tržišne dinamike

Centralnoafrička Republika (CAR) ostaje jedna od najmanje povezanih zemalja na svetu, s pristupom internetu koji zaostaje daleko iza globalnih, pa čak i regionalnih proseka. U 2023. godini, penetracija interneta u CAR-u iznosila je samo 11,4%, što predstavlja približno 600.000 korisnika od populacije od više od 5,4 miliona (DataReportal). Ova niska stopa povezanosti simptomatska je za šire infrastrukturne, ekonomske i političke izazove koji ometaju digitalnu inkluziju.

• Infrastrukturne praznine: Telekomunikaciona infrastruktura u zemlji je nedovoljno razvijena, sa ograničenim pokrivanjem optičkim vlaknima i velikom zavisnošću od satelitskih i mobilnih mreža. Samo oko 30% populacije pokriveno je 3G ili 4G mrežama, a fiksni internet praktično ne postoji van glavnog grada, Bangija (Svetska banka).
• Barijere pristupu: Trošak pristupa internetu ostaje izuzetno visok za većinu građana. Prema Savezu za pristupačan internet, cena 1GB mobilnih podataka u CAR-u može premašiti 10% prosečnog mesečnog prihoda, daleko iznad cilja UN-a od 2% pristupačnosti.
• Struktura tržišta: Tržištem dominira nekolicina mobilnih operatera, uključujući Orange i Telecel, sa ograničenom konkurencijom i regulatornim izazovima. To je sputalo inovacije i zadržalo visoke cene, dok je kvalitet usluge neujednačen, posebno u ruralnim područjima (BuddeComm).
• Socijalno-politički faktori: Kontinuirani sukobi i politička nestabilnost ometaju infrastrukturne projekte i smanjuju strana ulaganja. Prekid napajanja i sigurnosne brige dodatno komplikuju napore za proširenje povezanosti.

Usred ovih izazova, postoje znaci napretka. Međunarodne inicijative, kao što je projekat Centralnoafrička okosnica Svetske banke, imaju za cilj poboljšanje regionalne povezanosti i smanjenje troškova proširenjem mreža optičkih vlakana (projekat Svetske banke). Usvajanje mobilnog interneta polako raste, podstaknuto proliferacijom pristupačnih pametnih telefona i programa digitalne pismenosti.

Ukratko, dok se Centralnoafrička Republika suočava sa značajnim preprekama u povezivanju svoje nepovezane populacije, tekuće investicije i reforme politike nude nadu za postepeno poboljšanje pristupa internetu i digitalnu inkluziju.

Nove tehnologije koje oblikuju povezanost

Centralnoafrička Republika (CAR) ostaje jedna od najmanje povezanih zemalja na svetu, sa stopama penetracije interneta među najnižima globalno. Do početka 2024. godine, samo oko 11% populacije imalo je pristup internetu, prema podacima DataReportala. Ovaj digitalni jaz je uzrokovan kombinacijom infrastrukturnih, ekonomskih i političkih izazova, ali nove tehnologije počinju da nude nove puteve za povezanost.

Tradicionalna fiksna infrastruktura praktično ne postoji van glavnog grada, Bangija. Mobilne mreže, pretežno 2G i 3G, obezbeđuju većinu pristupa internetu, ali pokrivenost je neujednačena i često nepouzdana. Trošak podataka ostaje preskup za većinu građana, s prosečnom cenom od 1GB mobilnih podataka koja košta prosečno 8% mesečnog prihoda (Savez za pristupačan internet).

Međutim, nekoliko novih tehnologija je spremno da preoblikuje pejzaž povezanosti:

• Satelitski internet: Konstelacije satelita niske Zemljine orbite (LEO), poput Starlink-a, započele su pilot projekte u CAR-u. Ovi sistemi obećavaju da će zaobići ograničenja kopnene infrastrukture, nudeći brzi internet udaljenim i ruralnim područjima. U 2023. godini, vlada je odobrila Starlink-u dozvolu za rad, a početni projekti su u toku (Bloomberg).
• Zajedničke mreže: Lokalne inicijative, često podržane od strane nevladinih organizacija, implementiraju male bežične mreže koristeći pristupačne Wi-Fi i mrežne tehnologije. Ove mreže omogućavaju zajednicama da upravljaju sopstvenom povezanošću i smanje zavisnost od velikih telekom operatera (Internet društvo).
• Proširenje mobilnog interneta: Telekom operateri postepeno unapređuju infrastrukturu na 4G, uz podršku međunarodnih razvojnih agencija. Digitalni razvojni projekat Svetske banke, pokrenut 2022. godine, ima cilj da proširi pokrivenost internetom i smanji troškove (Svetska banka).

Usprkos ovim napretcima, još uvek postoje značajne prepreke, uključujući političku nestabilnost, ograničen pristup električnoj energiji i nisku digitalnu pismenost. Ipak, konvergencija satelitskih, zajedničkih i mobilno-broadband tehnologija daje nadu za prevazilaženje digitalnog jaza u Centralnoafričkoj Republici u narednim godinama.

Ključni akteri i struktura tržišta

Centralnoafrička Republika (CAR) ostaje jedna od najmanje povezanih zemalja na svetu, sa stopama penetracije interneta među najnižima globalno. Do početka 2024. godine, samo oko 11% populacije imalo je pristup internetu, prema podacima DataReportala. Ova ograničena povezanost oblikovana je izazovnom strukturom tržišta, kojom dominira nekolicina ključnih aktera i koja je ometena infrastrukturnim, ekonomskim i političkim preprekama.

• Ključni akteri:
  • Orange CAR: Filijala francuskog telekomunikacionog giganta Orange je vodeći mobilni operater u zemlji, koji pruža i glasovne i podatkovne usluge. Orange je investirala u proširenje 3G i ograničenog 4G pokrivenja, ali se njen domet prvenstveno ograničava na urbane centre kao što je Bangui (Orange).
  • Moov Africa Centrafrique: Deo grupe Maroc Telecom, Moov je drugi najveći operater, koji nudi slične usluge i konkurira prvenstveno po ceni i pokrivenosti u odabranim regionima (Moov Africa).
  • Telecel Centrafrique: Manji, ali značajan igrač, Telecel fokusira se na pristupačne mobilne i paketne podatke, targetirajući nedovoljno usluge zajednice (Telecel).
• Struktura tržišta:
  • Tržište je karakterisano ograničenom konkurencijom, visokim operativnim troškovima i regulatornim preprekama. Nedostatak nacionalne infrastrukture optičkih vlakana i česti prekidi napajanja dodatno ograničavaju širenje mreže.
  • Većina pristupa internetu bazira se na mobilnim mrežama, jer fiksna broadband infrastruktura praktično ne postoji van glavnog grada. Prema Međunarodnoj telekomunikacionoj uniji (ITU), udeo fiksnih broadband pretplatnika je ispod 0,1% populacije.
  • Međunarodna povezanost oslanja se na skupe satelitske veze, jer je CAR zemlja bez izlaza na more i nema direktan pristup podmorskim kablovima, čime se povećavaju troškovi i za provajdere i za potrošače.

Nastojanja da se poveže nepovezani nastavljaju, a međunarodne organizacije i partnerske kompanije iz privatnog sektora istražuju satelitski internet i rešenja zajedničkih mreža. Međutim, značajna ulaganja i reforme politike su potrebne da bi se premošćavao digitalni jaza i da bi se podsticalo konkurentnije, uključivo tržište u Centralnoafričkoj Republici.

Projekcije širenja i stope usvajanja

Centralnoafrička Republika (CAR) ostaje jedna od najmanje povezanih zemalja na svetu, s stopama penetracije interneta među najnižima globalno. Do početka 2024. godine, samo oko 11% populacije imalo je pristup internetu, prema podacima DataReportala. Ova cifra ističe i ogroman izazov i značajnu priliku za digitalno širenje u regionu.

Više faktora doprinosi niskim stopama povezanosti u CAR-u, uključujući ograničenu infrastrukturu, visoke troškove i političku nestabilnost. Zemljopisne karakteristike CAR-a bez izlaza na more i tekuće sigurnosne brige otežavaju proširenje mreža optičkih vlakana i mobilnog širokopojasnog interneta. Kao rezultat toga, pristup internetu je koncentrovan u urbanim centrima kao što je Bangui, ostavljajući ruralna područja uglavnom nepovezana (Svetska banka).

Usprkos ovim izazovima, postoje znaci napretka. Vlada, u partnerstvu sa međunarodnim organizacijama kao što su Svetska banka i Afrička razvojna banka, pokrenula je inicijative za proširenje digitalne infrastrukture. Projekat Centralnoafrička okosnica (CAB), na primer, ima za cilj da poveže CAR sa regionalnim mrežama optičkih vlakana, što bi moglo značajno smanjiti troškove i poboljšati pristup (Afrička razvojna banka).

Projekcije sugerišu da bi uz održana ulaganja i podršku politike, penetracija interneta u CAR-u mogla dostići 20-25% do 2030. Ovaj rast verovatno će biti podstaknut širenjem mobilnog širokopojasnog interneta, kako vlasništvo mobilnih telefona nastavlja da raste. Prema podacima GSMA, očekuje se da će mobilne veze u CAR-u rasti godišnjom stopom od 4-5% u narednih pet godina, pružajući kritičnu platformu za digitalnu inkluziju.

Međutim, ostvarivanje ovih projekcija će zahtevati rešavanje ključnih prepreka kao što su pristupačnost, digitalna pismenost i pouzdano snabdevanje električnom energijom. Međunarodni donatori i akteri privatnog sektora sve više prepoznaju potencijal digitalnih transformacija u CAR-u, ali koordinirani napori će biti neophodni da se osigura da koristi od povezanosti stignu do najmarginalizovanijih zajednica u zemlji.

Razlike u povezanosti između regiona

Centralnoafrička Republika (CAR) ostaje jedna od najslabije digitalno povezanih nacija na svetu, s pristupom internetu koji značajno zaostaje iza globalnog, pa čak i regionalnog proseka. U 2023. godini, samo oko 11% populacije imalo je pristup internetu, prema podacima DataReportala. Ova cifra je znatno niža od proseka na afričkom kontinentu od 43% i globalnog proseka od 64%.

Više faktora doprinosi ovoj praznini u povezanosti:

• Infrastrukturni deficit: Telekomunikaciona infrastruktura CAR-a je nedovoljno razvijena, sa ograničenim mrežama optičkih vlakana i velikom zavisnošću od skupih satelitskih veza. Jedini podmorski kabl u zemlji, Centralnoafrička okosnica, još nije postigao punu operativnu kapacitet, dodatno ograničavajući propusnost i povećavajući troškove (Svetska banka).
• Politička nestabilnost: Godine sukoba i nesigurnosti ometale su ulaganja u digitalnu infrastrukturu. Mnoge oblasti ostaju nepristupačne za provajdere usluga, a česti prekidi napajanja ometaju povezanost čak i u glavnom gradu, Bangiju (BBC).
• Pristupačnost: Trošak pristupa internetu je neopravdano visok za većinu građana. Prema Savezu za pristupačan internet, plan mobilnih podataka od 1GB može koštati više od 10% prosečnog mesečnog prihoda, daleko iznad UN-ovog cilja od 2% pristupačnosti.
• Digitalna pismenost: Niski nivo digitalne pismenosti i ograničen pristup uređajima dodatno ograničavaju značajnu upotrebu interneta, posebno u ruralnim područjima gde više od 60% stanovništva živi (UNICEF).

Nastojanja da se premošćava digitalni jaz su u toku. Vlada, uz podršku međunarodnih partnera, ulaže u širenje mobilnih mreža i javnih Wi-Fi hotspotova. Međutim, napredak je spor, a digitalni jaz ostaje značajna prepreka ekonomskom razvoju, obrazovanju i pristupu informacijama u CAR-u. Bez ubrzanih ulaganja i reformi politike, milioni će ostati nepovezani, perpetuirajući cikluse siromaštva i isključenja (ITU).

Perspektive za digitalnu inkluziju i infrastrukturu

Centralnoafrička Republika (CAR) ostaje jedna od najmanje povezanih zemalja na svetu, sa značajnim izazovima u digitalnoj inkluziji i infrastrukturi interneta. U 2023. godini, penetracija interneta u CAR-u iznosila je samo 11.3%, s samo oko 600.000 od 5.5 miliona ljudi koji imaju pristup internetu (DataReportal). Ova niska stopa povezanosti pripisuje se kombinaciji faktora, uključujući ograničenu infrastrukturu, visoke troškove i kontinuiranu političku nestabilnost.

Mobilne mreže su primarni način pristupa internetu, jer fiksna broadband infrastruktura praktično ne postoji van glavnog grada, Bangija. Procena je da stopa penetracije mobilne mreže iznosi 38%, ali samo deo tih korisnika ima pametne telefone koji mogu pristupiti internetu (GSMA). Visoki trošak podataka—prosečno 8.50 dolara po gigabajtu, u poređenju s prosekom u Sub-Saharskoj Africi od 4.47 dolara—dodatno ograničava široku usvajanje (Savez za pristupačan internet).

Nastojanja da se poboljša digitalna inkluzija su u toku, uz podršku međunarodnih organizacija i regionalnih inicijativa. Projekat Centralnoafrička okosnica (CAB) Svetske banke ima za cilj proširenje povezanosti optičkim vlaknima širom Centralne Afrike, uključujući CAR, kako bi se smanjili troškovi i poboljšala pouzdanost (Svetska banka). Međutim, napredak je spor zbog sigurnosnih briga i logističkih prepreka.

• Urban-ruralni razdvojenost: Pristup internetu je u velikoj meri koncentrisan u Bangiju, dok su ruralna područja uglavnom nepovezana. Ovaj digitalni jaz pogoršava postojeće nejednakosti u obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i ekonomskim prilikama.
• Politika i regulativa: Vlada je usvojila Nacionalnu strategiju digitalnog razvoja (2022-2026) kako bi promovisala ulaganja u infrastrukturu i digitalnu pismenost, ali implementacija je još u ranoj fazi (ITU).
• Uključenje privatnog sektora: Telekom operateri kao što su Orange i Telecel proširuju 3G i 4G mreže, ali pokrivenost ostaje neujednačena, a kvalitet usluge nedosledan.

Gledajući unapred, premošćavanje digitalnog jaza u CAR-u zahtevaće održana ulaganja u infrastrukturu, regulatorne reforme koje podstiču konkurenciju, i ciljanje programa koji čine pristup internetu pristupačnim i relevantnim za sve građane. Bez ovih napora, zemlja može riskirati daljnje zaostajanje u globalnoj digitalnoj ekonomiji.

Prepreke pristupu i putevi za rast

Centralnoafrička Republika (CAR) ostaje jedna od najmanje povezanih zemalja na svetu, sa stopama penetracije interneta među najnižima globalno. Do početka 2024. godine, samo oko 11% populacije imalo je pristup internetu, prema podacima DataReportala. Ovaj digitalni jaz potiče od kombinacije infrastrukturnih, ekonomskih i političkih prepreka, ali nedavna dešavanja sugerišu potencijalne puteve za rast.

• Infrastrukturni izazovi: Zemljopisne karakteristike CAR-a bez izlaza na more i istorija sukoba ozbiljno su ograničili širenje infrastrukture širokopojasnog interneta. Zemlja se u velikoj meri oslanja na skupe satelitske veze, jer nema direktan pristup podmorskim kablovima. Prema Međunarodnoj telekomunikacionoj uniji (ITU), fiksne pretplate na broadband praktično ne postoje, a pokrivenost mobilnim širokopojasnim internetom ograničena je na urbane centre kao što je Bangui.
• Pristupačnost i ekonomske barijere: Trošak pristupa internetu ostaje neopravdano visok za većinu građana. Savez za pristupačan internet (A4AI) izveštava da prosečan trošak od 1GB mobilnih podataka u CAR-u iznosi više od 10% prosečnog mesečnog prihoda, daleko iznad UN-ovog cilja od 2% pristupačnosti. Ova ekonomska barijera dodatno je pogoršana visokim stopama siromaštva i ograničenim pristupom digitalnim uređajima.
• Regulatorni i politički faktori: Politička nestabilnost i slabi regulativni okviri obeshrabrili su ulaganja u telekomunikacijski sektor. Ograničene mogućnosti vlade da sprovodi politike i štiti infrastrukturu dodatno usporavaju napredak, kako se navodi u izveštaju Freedom House Freedom na mreži 2023.

Usput, postojana su nova rešenja za rast. Međunarodne organizacije i akteri privatnog sektora ulažu u digitalnu infrastrukturu, kao što je projekat Centralnoafrička okosnica Svetske banke, koji ima za cilj proširenje povezanosti optičkim vlaknima. Mobilni operateri proširuju 3G i 4G mreže, a istražuju se inovativna rešenja kao što su zajedničke mreže i satelitski internet (npr. Starlink) kako bi se došlo do udaljenih oblasti.

Rešavanje pristupačnosti, jačanje javno-privatnih partnerstava i jačanje regulatornih okvira biće od suštinskog značaja za povezivanje nepovezanih u CAR-u i otključavanje digitalnog potencijala zemlje.

Izvori i reference

• Povezivanje nepovezanih: Stanje pristupa internetu u Centralnoafričkoj Republici
• Svetska banka
• Savez za pristupačan internet (A4AI)
• Internet društvo
• Orange
• Međunarodna telekomunikaciona unija (ITU)
• BBC
• Freedom House Freedom na mreži 2023